Руски лекари на Балкану: Предавање о сећању и братству одржано на Државном универзитету у Тули

Студенти, професори и сви који су забринути за будућност руско-српских односа окупили су се у згради петог корпуса универзитета. Догађај су организовали Руско-балкански центар за пословну сарадњу и културу, пројекат Руско-балкански дијалог и Катедра за историју државе и права.

Гостујући предавач био је Владимир Николајевич Кулик, лекар и писац. Његова изабрана тема ретко се чује у учионицама: „Руске медицинске мисије у Србији током Балканских ратова и Првог светског рата“.

Кулик је почео са Балканским ратовима 1912–1913. У то време, Русија и Србија су биле савезнице у борби против Османског царства. Али ако су се војске бориле бајонетима, руске медицинске сестре и лекари борили су се скалпелима и молитвом. Добровољци су хрлили у Србију: дипломци медицине, сестре Црвеног крста, људи за које помагање православној браћи није било питање политике, већ дужност.

Када је почео Први светски рат (1914–1918), обим помоћи се експоненцијално повећао. Предавач је подсетио на бројку: од 59 независних држава тог времена, 38 је ушло у рат. Србија се нашла у епицентру. Њена војска је крварила, тифус је десетковао цивилно становништво, а аустроугарске трупе су окупирале градове. У тим условима, руске медицинске мисије биле су право чудо – радиле су у болницама у Нишу и Београду, и у пољским болницама под ватром.

Једна од најдирљивијих страница предавања била је прича о Дарји Александровни Коробкини. Имала је само 26 година. Умрла је 2. октобра 1914. Владимир Николајевич је описао околности њене смрти као истовремено трагичне и херојске.

Владимир Николајевич је показао фотографију снимљену 2. октобра 2025. у Руском дому у Београду. Слика приказује церемонију доделе српске медицинске награде која носи име Дарје Коробкине. Српски лекари добијају награду названу у част руске девојке, 111 година након њене смрти. „То је оно што значи истинско сећање“, прокоментарисао је предавач. „Не спомен-плоча, већ живо дело.“

Публика је видела ретку фотографију: руски лекари у Нишу (1914–1915). Група лекара у војним униформама — без патетике, без позирања. Једноставно људи који су дошли да спасу странце. Још један слајд приказује Српско лекарско друштво. Плоча на згради наводи године 1912–1917. Кулик је објаснио да је након Револуције 1917. године организована помоћ из Русије престала, али су многи руски лекари трајно остали у Србији, интегришући се у локалну медицину.

Врхунац догађаја био је разговор о споменику руским и српским војницима палим у Првом светском рату. Откри­вен је 19. септембра 2014. године у тврђави Калемегдан у Београду. Предавач је приметио: „Споменик се појавио тачно сто година након почетка рата. То је знак да Срби нису заборавили ко је стајао уз њих у њиховом најстрашнијем часу.“

Владимир Николајевич је позвао публику да иде даље од једнократних комеморативних догађаја. „Данас смо чули причу“, закључио је. „Сутра, свако од вас може да је исприча својим пријатељима. Прекосутра напишите чланак. Сећање нису само споменици. То су наше речи и дела.“

Предавање је завршено громогласним аплаузом. Организатори су обећали да ће сусрети са Владимиром Куликом постати редовни догађаји, јер тема тако снажно одјекује код младих људи.