Вести

Шесторица морнара који су заувек остали у Новом Саду

Објављено: 25. јул 2026.

Шесторица морнара који су заувек остали у Новом Саду

Док данас пролазимо поред некадашње касарне „Александар Берић“, ретко ко зна да се иза њених зидова налази мало војно гробље. На њему почивају шесторица совјетских морнара – четворица чија су имена сачувана и двојица чији идентитет ни данас није познат

Њихова прича почиње у јесен 1944. године, када је Дунав био једна од најопаснијих линија фронта у Европи. Повлачећи се, немачке снаге остављале су за собом минска поља, потопљене бродове и препреке које су претварале сваки пролазак реком у борбу за живот.

У тим данима совјетска Речна флотила, заједно са јединицама Југословенске армије, учествовала је у ослобађању Новог Сада и чишћењу Дунава како би река поново постала проходна. Посао је био изузетно опасан – једна мина или један погрешан потез били су довољни да читава посада нестане у води.

Многи морнари дочекали су крај рата и вратили се својим породицама.

Њих шесторица нису.

Најстарији међу њима био је Павел Иванович Денисов, капетан ИИИ ранга, рођен 1918. године. Искусни морнарички официр погинуо је 1945. године, када је рат у Европи већ улазио у своје последње дане.

Поред њега почива Алексеј Стољарев, такође рођен 1918. године. Живот је изгубио још током 1944, у време када су борбе на Дунаву биле међу најжешћима.

Ту је и Григориј Иванович Печерски, рођен 1926. године. Имао је свега деветнаест година када је погинуо – само годину дана старији од многих данашњих средњошколаца.

Поред њега лежи Вјачеслав Жук, његов вршњак, такође рођен 1926. године. Ни он није дочекао крај своје младости.

А онда долазимо до последње двојице.

На њиховим обележјима не стоје имена. Нема презимена, нема године рођења, нема података који би открили ко су били. Остали су упамћени само као морнари који су дали живот на Дунаву.

Можда су имали двадесет година.

Можда тридесет.

Можда их је неко чекао код куће.

То данас више нико не зна.

Више од осам деценија касније, шесторица морнара и даље почивају у Новом Саду. Четворица са својим именима, а двојица као непознати јунаци чији идентитет историја није успела да сачува.

Можда управо зато њихова прича заслужује да се поново исприча.

Јер док год неко изговара њихова имена – Павел Иванович Денисов, Алексеј Стољарев, Григориј Иванович Печерски и Вјачеслав Жук – и док се питамо ко су била она двојица чија су имена заувек изгубљена, они неће бити заборављени.

ШЕСТОРИЦА МОРНАРА. ЈЕДНО ГРОБЉЕ. ЈЕДНА ЗАБОРАВЉЕНА ПРИЧА

ЧЕТВОРИЦА ИМАЈУ ИМЕ. ДВОЈИЦА СУ ОСТАЛА НЕПОЗНАТА

Komentari

Učitavanje komentara...