Сећање на Васу Чубриловића: Најмлађи учесник Сарајевског атентата и један од највећих српских историчара

Као гимназијалац приступио је национално-револуционарној организацији Млада Босна. Због учешћа у Сарајевском атентату осуђен је на 16 година најстрожег затвора, а казну је издржавао све до слома Аустро-Угарске на крају Првог светског рата.

Током Другог светског рата био је заточен у логору на Бањици. Након рата посветио се научном раду и постао један од најугледнијих српских историчара. Студирао је филозофију на Београдском универзитету, где је докторирао 1927. године. После ослобођења земље обављао је дужност директора Балканолошког института.

Чубриловић је оставио дубок траг у српској историографији. Његов рад одликовао се изузетним даром за историјску синтезу, а иза себе је оставио више од 70 књига и научних студија. Међу најпознатијим делима налазе се „Босански устанак 1875–1878. године“, „Порекло муслиманског племства у Босни и Херцеговини“, „Први српски устанак и босански Срби“, „Политичка прошлост Хрвата“, „Историја политичке мисли у Србији деветнаестог века“ и „Одабрани историјски радови“.

Као ученик шестог разреда гимназије постао је члан Младе Босне. Након демонстративног напуштања школске светосавске приредбе 1914. године у Тузли, наставио је школовање у Сарајеву, где се повезао са Данилом Илићем и другим припадницима организације који су припремали атентат на Франца Фердинанда.

На Видовдан, 28. јуна 1914. године, био је део групе завереника распоређених дуж трасе којом се кретао аустроугарски престолонаследник. Код Више девојачке школе чекао је са бомбом и револвером, али није добио прилику да изврши напад. Након атентата ухапшен је у Босанској Дубици и спроведен у Сарајево на суђење.

Пошто у време атентата није био пунолетан, избегао је смртну казну и осуђен је на 16 година затвора. Већи део казне провео је у тешким условима, укључујући више од три године самице. Био је један од свега петорице осуђеника који су преживели аустроугарске казамате.

Његова породица такође је тешко страдала због повезаности са револуционарним покретом. Брат Вељко Чубриловић осуђен је на смрт вешањем, док је брат Бранко осуђен на дугогодишњу робију. Због писма у којем је величала Вељкову храброст, на затворску казну осуђена је и њихова сестра Стака.

Васо Чубриловић остао је упамћен као једна од најзначајнијих личности српске историје 20. века – човек који је од младобосанског револуционара постао угледни научник, академик и аутор дела која и данас представљају незаобилазну литературу за проучавање историје Балкана.