Вести
Отворено предавање на ТулГУ: Европа између либерализма и традиционалних вредности
Објављено: 1. јун 2026.

Галерија
Тула, 27. мај 2026. године – У петом корпусу Тулског државног универзитета одржано је отворено предавање доктора историјских наука, познатог слависте Марка Штефана Петерса. Тема – „Тријумф либералне демократије? Размишљања о политичкој ситуацији у Европи након парламентарних избора у Мађарској“ – привукла је велику пажњу студената и професора.
Петерс, који већ дуже време сарађује са ТулГУ, детаљно је анализирао изборе одржане 12. априла 2026. године. На њима је владајућа партија „ФИДЕС“ Виктора Орбана изгубила власт од опозиционе „Партије поштовања и слободе“ (ТИСЗА) на чијем је челу Петер Мађар. Предавач је посебно истакао како је либерална транснационална група „Европска демократска партија“ (ЕДП) у предизборној кампањи оживела слоган из мађарског устанка 1956. године – „Русзкик хаза!“ („Руси, идите кући!“). То је, по Петерсовом мишљењу, јасан показатељ растуће антируске реторике у Европи.
Орбанов „нелиберални“ пут
Петерс је подсетио да је Виктор Орбан, иако је 1989. године добио стипендију Џорџа Сороша, од 2014. доследно заступао „нелибералну“ концепцију власти. У чувеном говору у румунском Баиле Тушнад (26. јула 2014.) хвалио је Русију и Кину, критикујући либералну демократију. Током своје владавине, Орбан је блокирао помоћ ЕУ кијевском режиму и бранио традиционалне вредности – пре свега породицу. Управо су га ти ставови учинили метом сталних напада Брисела.
Ко је Петер Мађар?
Нови премијер Мађарске, Петер Мађар, бивши је члан ФИДЕС-а који се 2024. одвојио као дисидент и основао ТИСЗА. Петерс је нагласио да је Мађар разведени муж бивше министарке правде Јудит Варге, те да је његова победа изазвала одушевљење у свим либерално-демократским круговима ЕУ. Према проценама предавача, Брисел је уложио значајна средства да подржи Мађара, а сада очекује испуњење неколико услова: промену закона о владавини права у Мађарској, антикоруптивне мере, укидање мађарског вета на санкције Русији и на пакете помоћи Кијеву.
Финансијски притисак ЕУ
Петерс је детаљно објаснио механизам притиска: Мађарска је због Орбанове политике од 2012., а посебно од 2022. године, била изложена замрзавању значајних средстава из европских фондова. Сада ослобађање тог новца директно зависи од тога да ли ће Мађар испунити очекивања Брисела. Петерс је изнио и спекулативну, али интригантну могућност: да ли је могуће да су Мађар и ТИСЗА само одвраћајући маневар ФИДЕС-а, припремљен када је постало јасно да ће Орбан изгубити изборе? Ипак, признаје да је то само теорија – реалистичније је очекивати да ће Мађар поклекнути пред захтевима ЕУ.
Медијски театар и „смена система“
Посебно је занимаљив био део предавања у коме је Петерс критиковао западне медије због претеране употребе термина „смена система“ за изборни пораз ФИДЕС-а. Према његовим речима, ФИДЕС ће и као опозиција остати утицајна снага, а назвати то сменом система јесте и нетактично – нарочито када се подсетимо стварних смена система 1989/1990. године.
Петерс је поменуо и емоционални пост на друштвеним мрежама, где је фотографија уличних сцена у Будимпешти пре избора постављена на мелодију баладе „Wинд оф Цханге“ немачке групе Сцорпионс. Оригинална песма из 1989. говорила је о превазилажењу јаза између Истока и Запада. Петерс је испричао да га је и тада, пре 35 година, енглески језик у тој песми подсећао на будућу глобалну доминацију САД. Данас је група Сцорпионс написала алтернативни текст усмерен против руских интереса и тиме изразила солидарност са кијевским режимом. Аутор поменутог поста, иако можда није желио, тиме се приклонио западној пропаганди која сваку промену власти у Орбановој бившој земљи представља као историјски прелом.
Милитаризација Европе под изговором „одбране“
Петерс је упозорио на праву, опипљиву пријетњу – не ону коју медији конструишу као „руску опасност“, већ на стварно наоружавање Запада. Наводи примере: балтичке земље и Пољска шире гранична утврђења, Шведска развија концепт „Тотална одбрана“ (Тоталфöрсвар), Француска мења закон о војном планирању, а у Немачкој је капетан фрегате Курт Леонардс (командант Државне команде у Хамбургу) разрадио планове за распоређивање будућих ратних заробљеника на територији Немачке и Европе. Петерс је истакао да се иза фразе „одбрана“ крије клаузевичевска логика: „Напад је најбоља одбрана“ – поједностављена, али веома популарна формула.
Права претња: јачање конзервативне опозиције
На крају је предавач изнео тезу да „друга стварна претња“ либералним елитама није Русија, већ јачање правих опозиционих партија широм Европе – попут немачке „Алтернативе за Немачку“ (АфД) или Аустријске партије слободе (ФПÖ). Ове партије заступају традиционалне вредности и залажу се за политику разумевања с Русијом, управо оно што је заступао Орбанов ФИДЕС. Петерс сматра да избори у Мађарској нису коначни тријумф либерализма, већ само привремена победа – јер рејтинзи АфД и ФПÖ расту из дана у дан. Управо зато Урсула фон дер Лајен жели да укине принцип једногласности при гласању у ЕУ: да би се убудуће онемогућило да једна земља (попут Мађарске) блокира одлуке.
Дискусија и утисци студената
Након предавања уследила је жива дискусија. Студенти су постављали питања о будућности односа Русије и ЕУ, о улози Немачке, о механизмима цензуре у Европи, о перспективама конзервативних партија. Многи су рекли да су први пут чули детаљну анализу притисака Брисела на једну чланицу ЕУ, као и податке о томе како западни медији свесно преувеличавају догађаје како би привукли пажњу. „Навикли смо да европску политику гледамо очима западних медија – а Петерс нам је показао другу страну: механизме манипулације, табу теме и стварне односе снаге“, рекао је један од учесника.
Марк Штефан Петерс је захвалио публици на пажњи и најавио да ће у предстојећем зимском семестру на ТулГУ одржати циклус од три повезана предавања о савременим тенденцијама у западној науци и медијима. „Видимо се поново – уз Божју помоћ“, рекао је на крају, уз осмех.
Познати слависта и историчар Марк Штефан Петерс одржао је на Тулском државном универзитету предавање о политичким променама у Европи након парламентарних избора у Мађарској.
У средишту предавања нашла су се питања односа Мађарске и Европске уније, медијских наратива и будућег развоја политичких процеса на европском континенту.
Komentari
Učitavanje komentara...