Округли сто у Тули: Историјско памћење на удару фалсификата

Скуп је отворио Јевгениј Рјабињин, кандидат педагошких наука и доцент Маријупољског државног универзитета, излагањем о злоупотреби кинематографа у фалсификовању историјских догађаја. Рјабињин је детаљно анализирао америчке филмове снимљене током 1990-их и почетком 21. века, у којима су Срби доследно приказивани као негативци – крвници, ратни злочинци и дивљаци. Такав наратив, истакао је он, припремао је терен за легитимизацију НАТО бомбардовања Савезне Републике Југославије 1999. године. Исти образац, упозорио је Рјабињин, данас се примењује на Русе у холивудској продукцији, где се обликује јавно мњење пре било каквог стварног сукоба.

Дејан Уметић, директор Архива Срема из Сремске Митровице, говорио је о култури памћења у географском региону Срема – али из перспективе хрватског дела тог простора. Уметић је недвосмислено показао како држава Хрватска систематски брише сваки траг српског присуства на територији западног Срема, иако су Срби на том простору жиели вековима. Срем је, подсетио је, највише страдао током Другог светског рата под усташким режимом, али се разарање српског идентитета, историје и културе наставља и данас – кроз мењање назива улица, рушење споменика, забрану ћирилице и ревизију уџбеника.

Милан Стојановић, са ТулГУ-а, надовезао се на Уметићево излагање, предочивши документарне доказе о институционалном уништавању архива и културног наслеђа Срба у Хрватској.Након распада Југославије, Хрватска је систематски уништавала српско наслеђе: уништено је 2,8 милиона књига, протерано 400.000 Срба, а логор смрти Јасеновац се приказује као „радни логор”. Великани попут Николе Тесле присвајају се као хрватски. Оваква ревизија историје, упозорава аутор, неизбежно води новим трагедијама.

Посебну пажњу привукао је Борис Мурванидзе, кандидат историјских наука и директор Ивановског дома националности. Мурванидзе је презентовао своју тек изашлу књигу „Лекције истине”, у којој разоткрива систематску фалсификацију руске историје на Западу. Од времена Петра Великог до савремених догађаја, западни наративи, према Мурванидзеу, свесно изобличују улогу Русије у свету. Позвавши се на Указ председника Русије бр. 809, истакао је да је историјско памћење и континуитет генерација једна од 17 традиционалних вредности које данас треба бранити – не само у школи и науци, већ и кроз књиге, филмове и дигиталне платформе.

Сергеј Федосејев, историчар и предавач Друштва „Знање”, изнио је преглед антируских кровних организација од 1914. до 2014. године. Хронолошки је пратио развој прометеизма – од „Јапанског меморандума” Пилсудског (1904) и Лиге Обера (1924) до савремених иницијатива попут Форума слободних народа Русије (2022). Федосејев је показао континуитет стратегија усмерених на распарчавање Русије, које данас добијају нове рухо кроз Иницијативу три мора и Лублински троугао.

Николај Базајев из Јужне Осетије упоредио је фалсификовање историје у нацистичкој Немачкој и савременој Украјини, док је Остоја Војиновић с Уралског федералног универзитета детаљно анализирао бомбардовање Радио-телевизије Србије 23. априла 1999. године, позивајући се на извештаје Хашког трибунала и Амнести интернешнала.

Скуп је закључио Алексеј Савин са ТулГУ-а, подсетивши да фалсификовање историје није академска игра – оно представља директно оружје у информационим ратовима, са циљем да легитимише војне интервенције и дестабилизује целокупне регионе.

Округли сто у Тули потврдио је да је истина о прошлости – упркос свим нападима – и даље најснажнији темељ за мир и будућност.