МУРИНО – 27 ГОДИНА ОД ЗЛОЧИНА КОЈИ НЕ СМЕ ДА СЕ ЗАБОРАВИ

Тог 30. априла 1999. године, у мирном поподневу, живот је изгубило шест цивила, међу њима троје деце. Погинули су Мирослав Кнежевић (14), Оливера Максимовић (13), Јулија Брудар (11), као и Вукић Вулетић, Милка Кочановић и Манојло Коматина. Осам особа је повређено.

Према сведочењима мештана, у Мурину није било војних циљева – ни касарни, ни јединица, нити објеката који би могли оправдати напад. Ипак, пројектили су погодили мост и цивилне објекте, остављајући за собом трагедију која је заувек променила ово мало место.

Мурино је постало симбол страдања невиних и једна од најболнијих тачака сећања на 1999. годину. Празне школске клупе, прекинута детињства и породице које и данас носе терет губитка сведоче о правој цени рата.

За породице жртава, трагедија није завршена тог дана. Услиједила је дугогодишња борба за правду и признање. Тужбе су одбијане, а тек после више од две деценије држава је признала статус цивилних жртава рата и исплатила једнократне накнаде – корак који није могао да избрише године ћутања.

Посебну тежину овом сећању даје чињеница да је Црна Гора 2017. године постала чланица НАТО. За породице страдалих, та одлука остала је дубоко болна и спорна.

Данас, центар Мурина носи назив „Трг НАТО жртава“ – као трајни подсетник. Не само на страдање, већ и на обавезу да се истина не заборави.

Мурино није само место трагедије. То је опомена.

Јер народ који заборави своју невину децу – заборавио је и себе.