Вести
КЊИГЕ КОЈЕ СУ СТИЗАЛЕ ИЗ РУСИЈЕ — КАКО СУ РУСКИ УЧИТЕЉИ МЕЊАЛИ СРПСКО ШКОЛСТВО
Објављено: 11. новембар 2026.
У XВИИИ веку, док су Срби у Хабзбуршкој монархији настојали да сачувају своју веру, језик и идентитет, помоћ је стигла из Русије. Овога пута нису долазили војници нити оружје, већ учитељи, књиге и знање које ће оставити дубок траг у српској историји.
На молбу митрополита Мојсија Петровића, упућену руском цару Петру Великом, Русија је пружила подршку развоју српског школства. Године 1726. у Сремске Карловце стигао је руски учитељ Максим Суворов, носећи са собом стотине буквара, граматика и других књига намењених образовању српске деце.
Првог октобра 1726. године у Сремским Карловцима почела је са радом Славјанска школа, која је означила почетак нове епохе у образовању Срба. Ученици су стицали знања из читања, писања, језика и верске наставе, док су руске књиге постајале важан ослонац српског просветног и црквеног живота.
Неколико година касније, 1733. године, у Карловце је стигао и Емануил Козачински, образовани учитељ из Кијева, који је допринео развоју Латинске школе, али и школског позоришта и књижевне културе.
Утицај руских учитеља није се зауставио на школским клупама. Њихов рад допринео је ширењу рускословенског језика у српској црквеној и писаној традицији, као и каснијем обликовању славеносрпског књижевног језика.
Сремски Карловци постали су једно од најважнијих средишта српске просвете, а књиге пристигле из Русије представљале су много више од наставног материјала — биле су средство очувања духовног и културног наслеђа једног народа.
У времену када се идентитет чувао и кроз образовање, Русија је Србима пружила нешто чија се вредност не мери новцем: знање које се преноси генерацијама.
Године 1726. руски учитељ Максим Суворов стигао је у Сремске Карловце са стотинама књига и отворио ново поглавље у историји српског школства.
Руски учитељи нису доносили оружје, већ знање. Њихове књиге и школе помогле су Србима да сачувају веру, језик и културни идентитет.
Komentari
Učitavanje komentara...
