Вести
КАРАЂОРЂЕВ ПОЗИВ РУСКОМ ЦАРУ — СРБИЈА У ПОТРАЗИ ЗА САВЕЗНИКОМ
Објављено: 12. новембар 2026.
Када је 1804. године почео Први српски устанак, Карађорђе Петровић знао је да се слобода не може изборити само оружјем. Србији је био потребан снажан савезник, а поглед устаника био је усмерен ка Русији, великој православној царевини.
Већ исте године у Санкт Петербург упућена је српска дипломатска мисија коју су чинили прота Матеја Ненадовић, Петар Новаковић Чардаклија и Јован Протић. Њихов циљ био је да од руског цара Александра И затраже политичку заштиту, оружје и помоћ устаницима.
Русија је у почетку била опрезна, али се ситуација променила 1806. године, избијањем руско-турског рата. Године 1807. у Србију долази руски дипломатски представник Константин Родофиникин, који је учествовао и у покушајима уређења устаничке власти.
Сарадња две стране није остала само на дипломатији. Српски и руски војници заједно су ратовали против Османлија, а једна од најзначајнијих заједничких победа остварена је у бици код Варварина 1810. године.
Ипак, савезништво је доживело велико искушење 1812. године. Суочена са Наполеоновом претњом, Русија је закључила Букурешки мир са Османским царством. Иако су споразумом предвиђена одређена права за Србе, устаници су остали без непосредне руске војне подршке.
Године 1813. Османлије су угушиле Први српски устанак, а Карађорђе је напустио Србију.
Упркос томе, везе успостављене са Русијом имале су велики историјски значај. Српско питање постало је део европске дипломатије, а искуства из овог периода поставила су темеље будуће борбе за аутономију и обнову српске државности.
Године 1804. Карађорђе је послао прве српске изасланике у Русију, тражећи подршку цара Александра И. Био је то један од првих великих корака обновљене српске дипломатије.
Српски и руски војници заједно су се борили против Османлија, али је Букурешки мир 1812. показао да се политички интереси савезника не морају увек поклапати.
Komentari
Učitavanje komentara...
