БАЛКАНСКИ МОСТ СЕЋАНЈА У РУСИЈИ

ПРЕМИЈЕРА ФИЛМА „УСТАШКИ АЛКАЗАР“ И АНАЛИЗА ЗАЈЕДНИЧКИХ СТРАДАНЈА СЛОВЕНА

Балкански мост сећанја: на Тулском државном универзитету премијерно у Русији приказан „Усташки Алказар“ и разматрани заједнички корени геноцида над Словенима

16. априла 2026. године, уочи Дана јединствених акција (19. април), на Тулском државном универзитету одржан је округли сто „Без застареванја“. Док су истражителји и тужиоци говорили о злочинима нациста на тулском тлу, главну нит сусрета дотакли су међународни експерти. Захвалјујући видео-мосту са Балканом и дубокој геополитичкој анализи предавача Друштва „Знанје“, студенти су увидели: трагедија совјетских села и трагедија српских гудура карике су истог ланца, искованог од идеолога расне надмоћи још почетком XX века.

Никола Ожеговић: „Истина о Јасеновцу мора да одјекује једнако гласно као истина о Хатинју“.

Клјучни догађај округлог стола било је далјинско уклјученје госта са Универзитета у Банја Луци (Република Српска). Доцент Филозофског факултета, доктор историјских наука Никола Ожеговић обратио се студентима из Туле поздравном речју, нагласивши да српски и руски народ не повезује само заједничка вера и писмо, већ и заједничка трагична судбина у вихору Другог светског рата.

Централни тренутак излаганја господина Ожеговића била је пројекција нјеговог ауторског документарног филма „Усташки Алказар“. Била је то премијера филма у Русији. Током 32 минута у сали је владала потпуна тишина. Филм, заснован на архивским снимцима и сведоченјима преживелих заточеника, говори о систему концентрационих логора које су створиле хрватске фашистичке усташе. Посебан акценат у филму ставлјен је на логор смрти Јасеновац, који историчари често називају „балканским Аушвицом“. Методе уништаванја лјуди приказане у остваренју – од специјалних ножева „србосека“ до масовних пећи – изазвале су код гледалаца дубоко емотивно потресенје.

Након пројекције, Никола Ожеговић одговарао је на питанја младих. Истакао је да се на Западу данас покушавају прећутати или релативизовати злочини усташког режима, те да је управо зато научни и просветителјски рад у Русији и Републици Српској толико важан.

Сергеј Федосејев: од геополитичких концепција до пројеката „АнтиРусија“ и „АнтиСрбија“.

Логичан наставак балканске теме било је излаганје предавача Руског друштва „Знанје“ Сергеја Федосејева. Експерт је публику увео у геополитичке концепције с почетка XX века, очигледно показавши како су радови европских теоретичара расизма поставили темелје нацистичке доктрине.

„Оно што видимо на примеру уништаванја цивилног становништва у Тулској области 1941. године, и оно што смо управо видели у филму о усташком Алказару – то није случајна окрутност рата. То је спровођенје конкретних планова: ’АнтиРусија‘ на Истоку и ’АнтиСрбија‘ на Балкану. Цилј је био јединствен – крченје животног простора за ’вишу расу‘ и ликвидација словенске државности“, нагласио је Сергеј Федосејев.

Предавач се деталјно осврнуо на то како је пројекат „АнтиРусија“ подразумевао комаданје СССР-а и германизацију заузетих земалја, док се нјему огледални пројекат „АнтиСрбија“ спроводио стваранјем марионетске хрватске државе и физичким истреблјенјем Срба, Јевреја и Рома.

Регионална хроника страданја

Упркос снажном међународном акценту, разговор о завичају остао је подједнако важан део програма. Округли сто су отворили Никита Василјевич Никитенко, директор Координационог центра Тулског државног универзитета, и представници органа за спровођенје закона — Јекатерина Николајевна Смирнова (Истражно оделјенје Истражног комитета Русије за Тулску област) и Јелисјеј Станиславович Калиничев (Тужилаштво Тулске области) — који су подсетили окуплјене на чинјенице о геноциду у региону. Студенти су чули конкретне бројке: колико је села спалјено, имена стрелјаних илегалаца и судбине Тулјака одведених на принудни рад у Немачку. Те бројке су за младе постале још једна потврда да за овакве злочине застареванје не постоји – ни у правном, ни у моралном смислу.

Сумирајући резултате округлог стола, учесници су изразили уверенје да овакав формат – спајанје регионалне историје са ширим међународним контекстом – омогућава младима да болје разумеју узроке и последице глобалне катастрофе XX века.