Др Алекса Филиповић одржао предавање у Тули: Спољна политика Србије између четири стуба

Филиповић је представио „четири стуба“ спољнополитичког курса Београда, иако званична доктрина не постоји. Према његовим речима, Србија је кандидат за чланство у ЕУ (стратешки циљ), тесан партнер НАТО-а (у оквиру ИПАП споразума и споразума о слободном транзиту), истовремено не уводи санкције Русији и одржава директне летове ка Руској Федерацији. Посебно је истакнуто „гвоздено пријатељство“ са Кином, док су односи са САД сложени – због 35 одсто царина и санкција Нафтној индустрији Србије.

Студенти су са великом пажњом пратили излагање о економским показатељима. Лектор је изнео податке Народне банке Србије о приливу директних страних инвестиција од 2010. до 2025. године, као и статистичке податке Републичког завода за статистику о уделу у укупном извозу и увозу у периоду јануар 2019 – јануар 2026. Наглашено је да Србија истовремено има споразуме о слободној трговини са ЕУ, Кином, Русијом и Евроазијском економском унијом, али да ЕУ и даље остаје најважнији партнер.

Посебно интересовање изазвао је део о војном неутралитету. Филиповић је објаснио да Србија има статус посматрача у ОДКБ, али да је значајно више заједничких вежби спровела са НАТО него са Русијом и Кином. До 2020-их главни добављач војне опреме била је Русија, након тога то постају Кина, Француска, Немачка и Израел. Србија је прва европска земља која набавља високотехнолошку кинеску војну технику, што изазива критике Брисела и Вашингтона.

Као најозбиљније регионалне безбедносне претње, предавач је навео сепаратистичке снаге на Косову и Метохији, фактички војни савез Загреба, Тиране и привремених приштинских институција против Србије, бугарске иницијативе према Северној Македонији, турске тежње на Балкану усмерене против српских интереса, као и нестабилност у Босни и Херцеговини усмерену против Републике Српске.

Након предавања уследила је жива дискусија. Студенти су питали о изгледима за чланство Србије у ЕУ – Филиповић је одговорио да се пуноправно чланство не очекује у наредној деценији, углавном из финансијских разлога. Такође је оценио да ће војно-техничка сарадња са НАТО бити настављена, да ће се односи са Кином и Израелом развијати, а да са Русијом неће бити промена до нормализације односа Москве и Запада. На крају је истакао да је Русији потребно да разради и објави званичну балканску стратегију у оквиру своје спољне политике.

Оцењујући реакцију публике, гост из Београда изразио је задовољство дубоким и аргументованим питањима студената ТулГУ, што сведочи о озбиљном интересовању за спољну политику Србије и сложено геополитичко позиционирање наше земље.